Mislim da je kroz moju kuću/ruke prošlo najmanje 5 mašina. Dvije su se zadržale. Ostale su prohujale s vihorom.......Šijem od svoje 15 godine s napomenom da sam u posljednjih 5 god sašila 2 ili 3 predmeta (tašne). Želja je golema, ali želje su jedno a sašivene stvari drugo.
I tako.....
Najnovija gošća je posuđena Bagat Ruža S Electronic koju sam dobila prije par mjeseci uz svečanu zakletvu da je "zmaj" u pogledu rada. Donijela ja zmaja kući, vrlo uzbuđena, skinula s neta uputstvo (da ne bih nesto zeznula jer je tuđa), proučila (uputstvo, ne fatihu 
) i malo provježbala bodove da se "upoznamo". Dakle, sve po JUS-u i uz puno opreza i pažnje. Samo je falilo još da je zamolim da bude "dobra curica".
Početno uzbuđenje naglo je splasnulo ... konac puca. Hajd dobro, provjerim zategnutost gornjeg, donjeg, pokušam ponovo - šije. Šije, šije, jeeeee!!
Odozgo izgleda super, ja sretna, završim, pogledam ispod - guta donjeg konca! Jedan od najužasnijih prizora u mom šivačkom životu. Naprosto mrzim taj prizor. Za mene - čisti horor! Malo još mrdam oko nje i dobijem neki zadovoljavajući "hajdinekako" izgled.
Ohrabrena rezultatom upustim se u isprobavanje ostalih 378 bodova u koje sam polagala velike nade. Užas...čupavo, stisnuto, preskače... Uglavnom, bodovi dovedeni do neprepoznatljivosti. Kakav overlock, kakav turski, kakav trostruki cik-cak! Samo jedna guta-linija i, da izvinete na izrazu, sprčena tkanina.
Šivanje elastičnih materijala, za to predviđenim elastičnim bodovima, hahahhaha..... Ljudi moji, ma malo je falilo da zaplačem!
Moj dragi veli da mu je bazgranično žao što me nije snimao u tim momentima. Kaže da sam pričala s mašinom, svađala se, molila, ljutila, praštala, obećavala....na kraju se okrenula njemu iscrpljena, pala nauznak i ispalila: -"Kako se ti osjećaš?". Ma, znoj i suze, samo je krv falila.
Druženje s Ružom trajalo je oko 2 sata. Uredno spremila mašinu u kofer, zapalila i zaključila da je:
1. Do mene. Bez obzira na završenu tekstilnu školu ja jednostavno ne znam šiti.
2. Do mene. Nekad, u dalekoj prošlosti sam se nekom dobro zamjerila i taj neko je zazvao tamna božanstva crnih sila i bacio kletvu na mene i moje ruke: -"Nek nikad ništa ne sašije, prokleta bila!"
Sada sam u fazi vraćanja Ruže njenoj vlasnici i smišljanja načina da je ubijedim da Ruža nije onakva kakvom se predstavljala te da nisam JA ta koja je pokvarila Ružu.
Naravoučenje - nikad više tuđa mašina.
Nekako nisam više toliko naklonjena ni komšinici Ruži koja nije ni kriva ni dužna, a k tome još i pravi savršen burek.
